Urednička recenzija
O Ilidži, a knjiga o nama
Rijetki su pisci koji u interpretaciji ratnih dešavanja na balkanskim prostorima zaviruju u pozadinu svih sukobljenih strana. Pogotovo ako su i sami bili neposredni učesnici događaja o kojima pišu. Uglavnom se brani ”svoja linija”, bez želje da se okom dosegne stanje iza ”neprijateljskih rovova” i pruži šansa i ”drugima” da o svemu nešto kažu.
E, jedan od tih rijetkih je baš Muhedin Glogić, koji nam svojim rukopisom ”Ilidžanci - prekinuta mladost”, u formi romansirane proze, nudi živu riječ i pogled iz svih uglova o ilidžanskoj drami u ratnom vihoru, koja nas se itekako tiče . Jer, ne moramo biti Ilidžanci, ne moramo čak ni znati gdje se nalazi taj živopisni krajolik podno gordog Igmana, uz bistro Vrelo Bosne i prekrasnu Veliku aleju, ali ćemo, čitajući tekst, osjetiti da smo neodvojivi dio tog prirodnog bogatstva i Muhedinove ljudske priče . Svi koji su prošli kroz teška ratna zbivanja imali su svoje Hare i Ćize, ili su bili okruženi nekim Draganom, Fajikom ili Igorom. Bez obzira na ime i porijeklo, razboriti ljudi koji ovom zemljom hode, ne žele da budu sami. Makar se, kad zlo zavlada, i otisnuli na različite strane. Iz ”ovog” ili ”onog” razloga.
Uprkos tome, iskreni prijatelji se ne zaboravljaju. I to je jedna od važnijih poruka ovog romana. Znati izdržati i iz svega izaći čista obraza.
Na kraju, s razložnim pitanjem: Čemu diobe, čemu rat?
Pročitajte Muhedinove ”Ilidžance”, nećete zažaliti. Čak ako o mnogo čemu i drugačije mislite.
Branko Tomić, novinar i publicista
Recenzije
Još nema recenzija.